Čovjek je putnik

Nemaran si spram onoga što ti je najbliže. Svakoga dana po njoj hodiš i sa nje se hraniš, od nje si postao, a zaboravljaš riječi Božije. ,,Od zemlje vas stvaramo i u nju vas vraćamo i iz nje ćemo vas po drugi put izvesti“ ( Ta-ha 55)

Ovaj svijet je nalik kući u kojoj je gozba. Gosti se trebaju opskrbiti hranom za put, a ne pohlepno čeznuti za onim što je u kući.

„Kada se prašina slegne“, kaže Mevlana, ,,vidjet će se ko je na konju a ko na magarcu.“

Čovječe, ti si putnik koji neprestano putuje. Stvoren si od prašine, i ne zanosi se mišlju da ćeš stalno tu stanovati i da se nećeš nikada iseliti.

Kada preseliš i vratiš se svome Gospodaru, tada ćeš vidjeti ko se spasio, a ko je nastradao.