Refik Žabić

 

Ramazanske blage noći,

Kada ste mi časne toli,

U vama će srce moje

Časno Bogu da se moli.

 

Vi ste meni vazda mile

Kao čedu majka mila,

Što ga mirno u kolijevci

Uz pjesmicu tiho lila…

 

Iza brda kad se javi

Sabah-zora u grimizu,

Veselim se, kao da je

Predvečerja iftar blizu.

 

Ja u vama, noći časne

Neću spavat niti trena:

Jer u vama nit’ je srce,

Nit’ je moja duša snena

 

A kako se snivat može

I ne gledat vaše čari…

Nesretan je svaki onaj

Koji za vas malo mari!

 

Kad džamije sve se pune,

Zar se onda, druže, snije?

O, tad srce muslimansko

Ponajžešće aškom bije.

 

(…)

 

O, vi noći ramazanske,

Kada ste mi tako časne,

U vama će i mog srca,

Molitve se čuti glasne!

[1] Iz Hikjmeta, broj 21. i 22., 5. ramazan 1349 / 24.1.1931.