„O ljudi, vi ste ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je neovisan i hvale dostojan.“ (Fatir, 15)

Ebu-l-Kasim el-Kušejri, r.a., rekao je: „Najgori čovjek je onaj koji se kada ga spopadnu iskušenja, iskrenim učenjem dove, krajnjom poniznošću i plakanjem usrdno obraća Uzvišenom Allahu, a kada ga On izbavi iz te nesreće i od njega otkloni to iskušenje, on zaboravlja na to iskušenje a na izbavljenje odvraća kidanjem zavjeta i odbacivanjem ljubavi. Takav spada u one koje je Uzvišeni od Sebe u udaljio u praiskonskoj presudi i upisao ih u skupinu odbačenih.“

Neki mudrac je rekao: „Iskušenje koje te tjera na traženje utočišta kod tvoga Gospodara bolji ti je od užitka koji te odvodi u zaborav i udaljuje od Njega.“