U drevnim historijskim zapisima stoji da je u jednoj od bliskoistočnih zemalja živio kralj. Bio je neprestano rastrzan između sreće, nesreće i razočarenja. I najmanja sitnica mogla ga je jako uzbuditi ili izazvati intenzivnu reakciju, a sreća bi mu se brzo okretala u razočarenje i očajanje.

Došao je trenutak kad se naš kralj umorio od samoga sebe i od života, te počeo tražiti izlaz. Poslao je po mudraca koji je živio u njegovoj kraljevini i za koga se govorilo da je prosvijetljen.

Kad je mudrac stigao, kralj mu se obrati: “Želim biti nalik na tebe. Možeš li mi dati nešto što bi u moj život unijelo ravnotežu, vedrinu i mudrost? Platit ću ti koliko god zatražiš.”

Mudrac odgovori: “Možda bih ti mogao pomoći. Ali, cijena je tako velika da ni čitavo tvoje kraljevstvo ne bi bilo dovoljno. To će biti dar, ako ga budeš znao cijeniti”, reče mudrac te ode.

Nekoliko sedmica poslije vrati se i predade kralju jednu kutiju, ukrašenu i neobično upakovanu. Kralj otvori kutiju i u njoj pronađe jednostavan zlatni prsten. Na prstenu su bila urezana slova. Pisalo je: “I to će proći”.

“Šta to znači?”, upita kralj.

Mudrac objasni: “Uvijek nosi taj prsten. Što god da se dogodi, prije nego što stigneš reći je li dobro ili loše, dodirni prsten i pročitaj natpis. Tako ćeš uvijek biti smiren i staložen”.

I to će proći.