„Ko je taj koji Allahu drage volje zajam daje, pa mu ga On mnogostruko vraća? Allah uskraćuje i obilno daje, i Njemu ćete se vratiti.” (El-Bekare 245)

Ebu Dahdah je upitao: „Božiji poslaniče, Allah od nas uzima zajam, premda Mu je zajam nepotreban?“ Božiji Poslanik je odgovorio: „Da, On želi da vas pomoću toga uvede u Džennet.“ Ebu Dahdah je rekao: „Ja ću Stvoritelju dati zajam, granatuješ li mi ti Džennet?“ Odgovorio je: „Garantujem Džennet svokom ko daje sadaku.“ Ebu Dahdah je kazao: „Hoće li moja žena biti sa mnom u Džennetu?“ Odgovorio je potvrdno. Upitao je i za kćerke? Odgovorio je: „Da.“ Potom je uzeo Poslanikovu ruku i kazao: „Imam dva voćnjaka i ništa drugo, oba dajem u ime Allaha.“ Poslanik je rekao: „Ne, jedan dan na Božijem putu, a jedan ostavi za potrebe sebe i svoje porodice.“ Odgovorio je: „Božiji Poslaniče, ti si mi svjedok da sam onaj bolji izdvojio iz svog imetka i dao u ime Boga.“ Božiji Poslanik je kazao: „Sasvim sigurno, Allah će tebi za nagradu dati Džennet.“  Ebu Dahdah je otišao i ovaj događaj ispričao svojoj ženi. Ona je kazala: „Obavio si korisnu trgovinu, neka ti je Allah učini blagoslovljenom.“

Njegova supruga sa kćerkama se tada nalazila u vrtu koji su poklonili. Uzela je hurmu koju su one htjele pojesti i provjerila im skute kazavši: „Ovo nije vaše nego pripada Allahu.“

Prenosi se da je u vrtu bilo 600 stabala plodonosnih hurmi; sve je to tako lahko, mirnog srca i za Božije zadovoljstvo poklonio za potrebe siromašnih.